О књизи: 2024 / „Вековуха“. Тако ме зову мештани. Некада су то били моји људи...Остао сам сам и никоме непотребан. Имао сам много девојака, али сада су у шуми само влати траве и бистри потоци. И било је много удварача, али сада само литица у шуми слуша моје песме Некада сам била лепа девојка, али никоме није била потребна због ружног ожиљка на лицу. И родитељи су решили да ме дају вештици која живи у дивљини, да не будем рана на оку и да својим изгледом не збуњујем добре људе... Али сада знам зле духове шуме, ја знам различите бајке и легенде, а ја могу да направим мало магије. И једног дана невоља је дошла у моје село, одакле нико није очекивао... Белешке аутора: За конкурс „Љубавна чаролија“"